|
Klepi:
|
Mmhhhmm, ribice su bile slasne ... a sada još mali črvić, pak
sam sit.
Konobari! Ja sam gladan! Črva kanim, ali dalji-dalji, ako smim
prositi. Ali velikoga, debeloga i čuda, čuda kečupa!
|
|
Tata:
|
Kako prosim? Sam to dobro čuo? Moj gospodin sinak je jur opet
gladan? To ne more biti istina! Sad ionako žere cijeli dan, od
rane zore, a sad kani biti i trubav ... Agnje, to tako ne more
pojti dalje. Moramo mu pokazati, kako se leti. Doba je, da se
ča hasnovitoga nauči na ovom svitu.
|
|
Mama:
|
Imaš pravo, Joško. Ali mora to biti danas? Imam turtu u peći,
a i hrvatska ura će biti vrijeda na televiziji ... pak zvana toga:
ča ne misliš, da je još premali za to?
|
|
|
|
Klepi:
|
No kade ste! Črva s kečupom, ali čuda, da se more kupati u njem!
|
|
Tata:
|
Ne! Ča je dost, je dost! Kad sam bio ja u njegovoj starosti,
ko me je moj otac malo sunuo iz gnjazda, pak sam veljek letio
tri runde okolo cijeloga sela.
|
|
Mama:
|
Dobro, ali još je tako mali.
|
|
Tata:
|
Papperlaklapp! Danas će se učiti i gotovo. Basta!
|
|
Mama:
|
Ali neka si barem nasadi rajnicu na glavu, da se ne bi preveć
udrio, ako se kamo zaleti! Mr znaš, još mu nismo kupili tako modernu
kacigu.
|
|
Klepi:
|
Ča to šušljate za mojim hrptom? Ah, gvišno se svadjate, ki smi
pojti po mojega črva. No dobro, zavolj mene morete pojti i Mekiju
po par pomfritov s kečupom. Te ionako volim.
|
|
Roditelji:
|
Dragi sinkac ... smo zaključili danas ... da ćeš ti sada, ...
danas ćeš dakle ... upoznati to, ča znači let, pravi let visoko
nad zemljom.
|
|
Klepi:
|
Cool! Led! Mrzli sladoled. Ali to ste krivo rekli. Spametno po
hrvatsku se veli led, ne let. Lipo meko slovo d na kraju, tako
meko, kot triba biti dobar sladoled.
|
|
Mama:
|
Ne, dragi moj, ja se ne pominam za mrzli led, nego za let. Letiti
je to, ča sve ptice činu, a i svaki mali štrok se mora to naučiti.
|
|
Klepi:
|
Ča, letiti? Vam se miša! Toga ja ne znam! Pak kako bi to išlo?
Ja s tim ništ ne kanim imati posla. To se ne kanim naučiti. Tako
lipo ugodno i teplo je ovde u gnjazdu. Pak zvana toga ide strašno
diboko doli, brrr ...
|
|
Tata:
|
Sad se neka tako čudno ponašati, Klepi. Tako ča ciravoga. Kad
sam bio ja u tvojoj starosti, ko me je moj otac samo malo sunuo,
a ja sam letio tri runde oko sela.
|
|
Klepi:
|
Na pomoć, ognjogasci, šandari, Črljeni križ! Ča mi nijedan neće
pomoći! Mene kanu hititi iz gnjazda! Ja ne znam letiti! Na pomoć!
|
|
Tata:
|
Sad drž jednoč tvoj kljun, pak neka tako vikati. Mr te neću pehnuti
van. No. Poglej. Poglej dr ča ja činim, pak tako nu i ti. Prva
lekcija: kreljute širiti ... i obraćati. Druga lekcija: Kreljute
gori - doli - i gori - i doli - i gori - i doli ...
|
|
Klepi:
|
Ha, to je lako, to zna svaki baby-štrok! Kreljute gori i doli,
gori i doli.
|
|
Tata:
|
No, a sada će se početi. Nasadi si tu rajnicu na glavu. Vidiš
onde prik, crikveni krov? Tamo ćemo sada letiti.
|
|
Mama:
|
Pazi na se, moj mali Klepi!
|
|
Klepi:
|
Na pomoć, ognjogasci, šandari, Črljeni križ! Ja se bojim, ja
se ne seguram!
|
|
Mama:
|
Znate ča, imam ideju. Ćemo mu jednostavno oko trbuha privezati
tu vrpcu, na koj to svenek rubi sušim. Pak se ne more čuda stati.
|
|
Tata:
|
No, ali ča ćedu naši susjedi reći? Ti ćedu se lipo smijati. Štrok
na vrpci ... No dobro, ako mora biti.
|
|
Klepi:
|
No, sad bi mogli početi. Ću se hititi hrabro u dibinu. Velik
korak za človičanstvo ... zbogom moja domovina, zbogom na vijeke
... i hajdi van!
|
|
Tata:
|
Da! Da! Nek dalje tako! Ti ćeš to! Gori s kreljuti! I doli -
i gori - i doli. Samo još dvakrat čvrsto gori-doli, gori-doli,
pak smo jur onde.
|
|
Klepi:
|
Ovo ide! Kreljute gori i doli, gori i doli ...
|
|
Klepi:
|
Juhu! Sam opet na noga, a sve je zdravo na meni! Juhu!
|
|
Tata:
|
No da, za početak nije bilo tako čemerno. Ali sada ćemo friško
tu vrpcu zneti, štroki na susjedskom se jur smiju.
|
|
Klepi:
|
No dobro.
|
|
Klepi:
|
Ti, Tata?
|
|
Tata:
|
Da, sinak?
|
|
Klepi:
|
Znam sada letiti?
|
|
Tata:
|
Da sinak, malo znaš letiti.
|
|
Klepi:
|
Ti, Tata?
|
|
Tata:
|
Ča je sad jur opet?
|
|
Klepi:
|
Znam sad svakamor letiti, kamogod kanim?
|
|
Tata:
|
No da, na početku moraš letiti s manom i s Mamom. Na sami ćeš
se još zgubiti.
|
|
Klepi:
|
No dobro, onda ćemo dr zutra svi skupa tamo letiti.
|
|
Tata:
|
Kamo?
|
|
Klepi:
|
No k Mekiju. Na pomfrite s kečupom.
|
Klepi se zleže iz jaja