|
Mama:
|
Halo, Agnje Štrok na aparatu.
Gdo? Juliana, ti? Kako dugo se jur nismo vidile? Kako ti ide?
|
|
Klepi:
|
Mama, gdo je?
|
|
Mama:
|
Pak kako ide Lajošu, pak malomu Pištiju?
|
|
Klepi:
|
Gdo je to, Mama?
|
|
Mama:
|
Pst, sad si drž tvoj kljun.
Ne, ne ti, oprosti. No kada ćete nas dojt opet pogledati?
|
|
Mama:
|
Ča, zaistinu. Kada? Danas ste u našem kraju? Da, da, onda nek
dojdite mirno mimo. Štrokovo gnjazdo broj sedam, veljek za crikvenim
turmom. Ne, ne. Ništ ne tribate donesti! Do kašnje!
|
|
Klepi:
|
Gdo je to bio, Mama?
|
|
Mama:
|
Koliko puti ti moram još reći, da pri telefoniranju nimaš nutarbleketati.
Štrok se mora sramovati s tobom!
|
|
Klepi:
|
Da, dobro. Ali gdo je to bio sada?
|
 |
|
Mama:
|
To je bila tvoja teta Juliana, sestrica tvojega oca.
|
|
Klepi:
|
Ta ka je udata za teca Ivana?
|
|
Mama:
|
Ne, ona je udata za teca Lajoša, pak imaju na kaštelu u Fortnavi
gnjazdo.
|
|
Klepi:
|
Ča, pravi kaštel? S grofi, i s vlašćim duhom, ki straši ljude?
|
|
Mama:
|
Fortnava je strašno, strašno star kaštel u Gradišću. To je zmožna
tvrdjava. Ali grofov već nije onde, samo njevo oružje i stare
sablje si moreš još pogledati. Pak, je li imaju duha, ki straši
ljude, toga ne znam.
|
|
Klepi:
|
To je ali dosadno.
|
|
Mama:
|
No da. Na svaki način mi nećemo letiti k njim, nego oni ćedu
dojti otpodne k nam na goste.
O Bože, kako nek ovde u gnjazdu izgleda. To nije za vjerovati.
Klepi, svenek ostavljaš tvoje dugovanje po cijelom gnjazdu. A
ja bi pak morala sve poramati i spravljati.
Ti su iz kaštela sigurno naučni najbolje jiliše. A ja još nisam
bila kupovati.
|
|
Klepi:
|
Nema problema, Mama. Neka počet flipati. Ja ću spraviti i lipo
urediti naše gnjazdo, a ti poj donle kupovati.
|
|
Mama:
|
Dobra ideja, Klepi. Ča mi je još sve triba za turtu? Muke, soli,...
Ili ću im speći pletenicu? O Bože, moram se popašćiti!
|
|
Klepi:
|
Svenek ta rodbina. Pak svenek kanu dojti na goste. Ča ovo imamo?
Ah, reket za tenis. No, ta sigurno ne sliši simo. Van s njim.
Glej, trumbita! Ho, od zadnjega kiritofa. Kraj s njom.
No, a tatin bočkor. Kade je nek drugi? No svejedno. A ča je ovo?
Oje, to je bila floša kečupa.
Ali playstation moj, pak medvidaci ćedu ostati ovde.
Haj Tata!
|
|
Tata:
|
Ča se je ovde stalo, sinak moj?
|
|
Klepi:
|
Gosti ćedu dojti k nam. Teta Juliana i tetac Lajoš i njevo strašilo.
Mama je išla kupovati. A ja grod spravljam.
|
|
Tata:
|
Paperlaklap! To kani biti spravljanje? Ti si sve brcao iz gnjazda
van! Poglej jednoč doli, kako tote izgleda! To je strašno!
|
|
Klepi:
|
Ah da, oprosti. Ali ovde zgora zaistinu nimamo dost mjesta za
sve. Da, u kaštelu bi morali živiti!
|
|
Tata:
|
No da, Klepi. Neka biti nezadovoljan. Ovde zgora kraj crikvenoga
turma, ovde nam je isto lipo.
|
|
Klepi:
|
Da, ali kaštel ovo nije. Morebit znam pitati tetu Julianu i teca
Lajoša, je li smim koč kod njih prenoćevati. A pak ću njevo strašilo
tako noro prestrašiti, da već neće znati, kako se zove, hihihi!
|
|
Tata:
|
Neka se tako na nje držati, Klepi.
Da, halo? Joško Štrok na aparatu.
Da, halo, Juliana. Danas ćete k nam, bud?
|
|
Klepi:
|
Gdo je to, Tata?
|
|
Tata:
|
No, to mi je ali žao. No, kako da ne?
|
|
Klepi:
|
Gdo je to, Tata?
|
|
Tata:
|
Sad drži si jednoč tvoj kljun. Ništ ne morem razumiti.
Ne, ne ti, oprosti.
No takova škoda. No, pak mu željim da friško opet ozdravi!
|
|
Klepi:
|
Je teta Juliana bolesna i ne more dojti?
|
|
Tata:
|
Ne, teta Juliana nije bolesna.
|
|
Klepi:
|
Ili tetac Lajoš. Je ta bolestan?
|
|
Tata:
|
Ne, ni ta nije bolestan.
|
|
Klepi:
|
No hodi, reci jur. Je mali Pišti bolestan?
|
|
Tata:
|
Ne, niti ta ne. Ali njevo strašilo u kaštelu je bolesno. A tetac
Lajoš mora mjesto njega ljude strašiti.
|
Klepi se zleže iz jaja